Небојша Радић
Код поштеног адвоката
очи и загледала се покушавајући да хипнотише сопствену руку.
“Симпарично”, помисли Еди, и би му драго што то није његова
мајка. Онда је, после краће паузе, госпођа прибегла једној
варијанти lateral thinking-а. Чашу је покушала да држи чврсто у
руци, а главу је примицала чаши. “Какав пример неравноправне
борбе човека и природе”, помисли Еди и извади из џепа црвено
пакло цигарета на коме је писало “red strajp”, покретом кривца
извади једну и запали.
– Комрадс, тајне службе капиталистичких злотвора и
империјалистичких свиња су нам за петама – рече Зак готово
тријумфалним гласом спуштајући три кригле на сто. Еди и
Барт само размене погледе, без речи.
– Прошлог петка, кад сам се враћао кући, покушали су да ме
ликвидирају – настави Зак – саобраћајним знацима – рече за-
бринутог израза лица.
– Ја на бициклу, ноћ и мрак, нигде никог. Један од тих знакова
ми се испречио на путу, и ја лево, он лево, ја десно, он десно. Судар
је био неизбежан! – заврши своју исповест забринута лица.
– Да, комрад Карл, и мене су покушали да онемогуће у
револуционарној делатности пре једно месец дана – узврати
Еди. – Враћао сам се са редовног састанка ћелије, то јест, одавде,
кад ме напала улица!
– Улица? – загракташе у глас Зак и Барт.
– Јесте, Мил роуд! – потврди Еди.
– Ја све да идем право кад она поче да кривуда, да се увија,
да се изврће и преврће, тако да ја завршим у јарку поред пута,
испод сопственог бицикла!
– Аууууу – рекоше у глас саборци Зак и Барт.
– Извадио ме после пола сата један што је ту сасвим случајно
пролазио – заврши своју исповест о атентату Еди.
Сви су се сад озбиљно згледали и климали главама.
– Да, да – рече Барт подижући криглу – класне непријатеље,
идеолошке противнике и њихове слуге никада не треба
потцењивати. То су људи очајници, свесни краја своје историјске
мисије и спремни на све!
– Immer bereit – рече Зак подижући криглу.
– Seid bereit, meine Herren – потврди Еди и спремно се куцну.
– Прошле године сам за Божић ишао да видим краљицу! –
рече после здравице Зак.
Еди повуче дим из цигарете, издува га даље од стола и окрете
се ка Заку:
– Где си био, кажеш?
– Ишао да видим краљицу – рече овај брзим, одлучним по-
кретом подижући пиво ка устима.
– У Лондон? – упита Еди.
– Не, не у Лондон – рече Зак, – краљевска породица има
имање, шта ли је већ, овде близу у Сандрингему. Није баш овде,
то је око 60 миља, мало горе на север, сат времена колима. Они
Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ]
Коментари