Код поштеног адвоката

“Маркет Хаус”, понови Барт, “добро име за било шта. За хотел,
за кафану, за бордел, музички клуб… I dropped my bag at the
Marquette House!”
“As someone once put it – the trouble with New Orleans is, that
there is too much talent. The same people might be stars elsewhere but
they barely make a living in this town.” /“Као што је неко некада
приметио – проблем у Њу Орлеансу је то што има превише та-
лента. Исти људи би на неком другом месту били звезде, али у
овом граду они једва могу да преживе”/.
“Исто к’о код нас, то је и нас тамо на Вождовцу упропасти-
ло”, помисли сад Барт помало саркастично, “где би нам само био
крај да смо се родили у Паризу средином 19. века, на пример, на
Пигалу! Или у Њујорку 20. века, на Менхетну, или у Амстерда-
му, у Фиренци 15. века при двору Медичија, или бар у табору
Џингиса кана, приликом освајања Персије!”
Онда одмахну руком, причао је сам са собом и рекао: “Ма
све су то празне приче. Приче којима се слабићи ваде за неуспе-
хе, изговори неуспелих у суровом свету! Не свиђа ти се овакав
свет? Мењај га, мењај га брзо док он није променио тебе!”
“Remember, they bury their dead above ground, because the water
table is so high that coffins would pop up out of the ground if they used
regular graves – look, Aunty Daphne’s back!” /“И не заборави, они
сахрањују своје мртве изнад земље јер је ниво воде толико висок
да би им сви ковчези испливали на површину кад би били смеш-
тени у нормалне гробове – види, тетка Дафни се вратила!”/.
“Па да, није ни чудо што их је она поплава онако збрисала кад
имају толико подводних вода”, размишљао је Барт па онда про-
читао још једном реченицу која каже: “Remember, they bury their
dead above ground!”
Закариас је родом био из француске католичке породице из
Њу Орлеанса. Причао им је о одрастању у самостану са часним
сестрама, о џезу по подрумима предграђа, о “ноћи када је сру-
шена Стара Дикси”, Америчком Југу у грађанском рату. Причао
је о чувеним кађун специјалитетима гамбу и џамболаји, о пре-
слабим, смешним бранама и о томе како је град био у долини
окружен мочварама, омеђен језером Пончартрен и реком Ми-
сисипи, испресецан каналима.
“Сви су знали да је Град на корак од пропасти. У Граду смо
сви то одувек знали”, говорио је Зак, “али ко те јебе кад си мали
и сиромашан. Нема тамо мултинационалних компанија, ни
индустрије ни нафте. Сиротиња је то, и бели и црни, и жути,
нема то тамо везе, сиромах је сиромах ма које боје и вере био!”
“After a hard night, take a walk to the garden district, pull up at
‘Cafe Artchafalaya’ for the vegetable plate. Not healthy, these veggies:
southern green tomatoes, black eyed peas, lima beans, etc. – git down
with some real cholesterol-laced, carbohydrate-friendly food – didn’t
you say you want to experience New Orleans truly. The music and the
food – they go together as they say. ‘Another thing about the feeling
of New Orleans is people may not have anything but you walk like