Код поштеног адвоката

– То је тачно! – рече Зак – Краљевска породица је презиме-
ном била Сакс-Кобург-Гота па су за време Првог рата промени-
ли у Виндзор, поенглезили се! Али не, није то суштина, нити
краљица нити сви они заједно нису толико важни…
– Карл – прекиде га Барт испијајући гутљај пива – немој до-
зволити да те засени лажни бљесак злата и заведе да скренеш са
правог пута борбе и револуције!
– Комрадс, неки овде кажу, а многи тврде да то поуздано и
знају – убаци се у дискусију сад и Еди – да су они сви крокодили,
аждаје, рептили и крволоци!
Зак је сада са дивљењем и поносом гледао у Барта и Едија
покушавајући да замисли принца Чарлса као гмизавца који са
црвеном ружом на мајици игра поло јашући црног, арапског па-
стува по зеленом травњаку дворца у Виндзору. То као да му је
измамило осмех, па настави:
– Рептили, да – рече – па то сви већ знамо, да су они хладнок-
рвни гмизавци и да постоји светска завера, урота гмизаваца! И
они, Бил Гејтс, и Рокфелер, и амерички председник, и Ернесто
Сабато, аргентински писац који је први указао на ту заверу и
постојање тајних, рептилских канала који су се већ разгранали
толико да подривају читав свет. Подземље је њихово, чак их се и
пацови плаше и гаде!
– Мислиш да је и твој неустрашиви вођа гмизавац или да не
зна енглески, комрад Зак? – није могао да се суздржи Барт.
– Не – успротиви се Зак – овај амерички председник није ни
гмизавац, он је тотални идиот!
– Океј, океј, схватио сам, али сам хтео нешто друго да кажем –
рече Зак покушавајући да поврати ток својих мисли – тај њихов
јеловник, тамо – најзад се сети – стварно је на француском! Био
сам у сали за ручавање, сто је био постављен као и последњи пут
када је породица била ту, за Божић, и био је ту мени, на једном
сталку поред стола, мени на француском.
Еди и Барт су пажљиво пратили Заково излагање и све кли-
мали главама у знак одобравања.
– Питао сам кустоса – настави Зак – каже он да је краљица
одувек имала обичај да са краљицом мајком прича на францу-
ском бар пола сата сваког дана, уз кафу, необавезно, или било
којом другом приликом, али сваког дана.
– Значи, енглеска краљица је Немица која говори француски!
– закључи Еди свечаним тоном па повуче дим.
– Јесте, комрадс – настави Зак – и Ричард Лављег Срца, исто
тако!
– Па шта, је л’ и он био Немац, гмизавац, шта ли? – упаде Барт.
– Не, него је говорио француски, енглески није ни знао! –
заврши важним тоном и са висине Зак.
Барт и Еди су се погледали, а као да су говорили: “Ето, знао
сам, шта сам ти само говорио!”
– Па, комрадс – закључи Зак – нису ми дали докторат за џабе!