Код поштеног адвоката

– Океј – климну главом Зак, задовољно загледајући свој орден
на реверу. – Потпуно је јасно и сасвим заслужено, хвала. Видимо
се сутра ујутру у возу за Лондон па у метроу за Хитроу!
– Видимо се на станици – потврди Барт.
Еди пружи руке ка Барту и загрли га.
– Срећно, пријатељу – рекао је. – Чувај се, па ако будеш хтео
да свратиш до нас у Африку, а ти хајде. Дођи у Коконат бар на
свечано отварање, немој да те поново зовемо. И само још нешто,
комрадс Карл и Барт, будућност ће се градити од воде и вазду-
ха. Све ово вечерас је занимљиво, али ја мислим да ће ова наша
цивилизација морати да се врати, да се престроји и усредсреди
на основне природне па и духовне вредности, да развије више
нивое једне супериорне, глобалне и несебичне свести. У супрот-
ном случају, ни цивилизације ни људи више неће бити, госпо-
до моја, никаквих људи више нигде неће бити! Наша деца ће
проклињати очеве и дедове због њихове себичности и глупости,
али касно, авај, за све ће бити касно!
– Immer bereit – рече Зак и загрли Едија па онда и Барта.
– Seiden bereit, Herr Karl und Herr Che – узврати Еди.
Барт се тад измаче корак уназад, подиже леву руку театрално
у ваздух и изјави:
– Господо, све што сам научио, научио сам као млађи, од
тада ништа друго не желим до да заборавим. У то име, растајем
се са вама…
Ту га Еди повуче назад на тротоар да не би пао под кола.
–…уз речи јапанског песника и часног путника, Мацуоа
Башоа који је једном приликом, загледан у снежне врхове пла-
нине Кии и пенушаве таласе океана рекао: “Like the wild geese,
lost in the clouds, separated we shall be, for ever, my friends!” /“Као
дивље гуске, изгубљени у облацима, заувек раздвојени бићемо,
о моји пријатељи!”/.
Како је то рекао, Барт се поклони, окрете, те претрча улицу
како би нестао у загрљају густих сенки Улице Ленсфилд. Еди и
Зак су гледали за њим збуњени. Ослушкивали су кораке који су
долазили са влажног плочника, све удаљенији, све теже чујни.
Онда су се руковали, потапшали по рамену и уз неколико при-
годних речи растали.
Било је то у петак увече, дан пред Божић, у чувеном енгле-
ском граду Кејмфорду, на узаном и влажном плочнику испред
бара на чијем је излогу писало: Код поштеног адвоката.