Код поштеног адвоката

The year of the tiger
Has come –
Even the spring mist rises
In spots and stripes
Теитоку

Барт је препешачио ужурбаним, нервозним кораком Риксент
улицу па нагло замакао за ћошак у један мали бар преко пута ка-
толичке цркве, на углу улица Роксент и Ленсфилд.
Бар је био угњежђен у приземље једне уске, средњовековне,
троспратне куће чија је бело кречена фасада била омеђена и ис-
пресецана тамноцрвеним, дрвеним гредама. Бар је имао само
један излог којим је излазио на улицу. На стаклу тог излога је
био угравиран лик адвоката са дугом, белом периком испод чега
је писало: The Honest Lawyer’s /“Код поштеног адвоката”/ и испод
тога: Oyster and wine bar /“Бар острига и вина”/.
Барт отвори велика, искрзана дрвена врата са витражом
у облику полумесеца при врху, погледа десно ка шанку, назва
добро вече па онда скиде своју сивожуту торбу са рамена, јакну,
шал и шешир и све то лепо набаца, једно на друго, без икаквог
реда, одмах ту лево од улаза на клупу поред зида.
“Вече је још младо и свеже”, помисли све трљајући промрзле
руке и осврћући се по просторији. Били су ту шанк и четири
дрвена стола. Два стола су била поред клупа уз леви зид, један
сто испред шанка, а уз сам излог је био један високи сто са бар-
ским столицама где је Барт волео да седи кад је био сам. Волео
је да гледа људе како прелазе улицу на семафору, ту испред, и
аутомобиле, и бицикле.
Зидови у Адвокату су били чађавозелени, а гипсани плафон
са рељефима је био још чађавији, тамноцрвене, готово црне боје.
На сваком од дрвених столова је стајала по једна празна винска
боца, окована истопљеним белим воском, у чији је грлић била
смештена упаљена свећа.
Светло је треперило, на сваки дашак ваздуха који би дошао
од врата, на сваки покрет и на сваку изговорену реч. Из звучни-
ка, који су стајали иза шанка, на полици за пића, међу столове и
упаљене свеће је силазио звук саксофона који се, ту доле, сусре-
тао са сенкама и мислима.
– Chasin’ the bird – рече Барт приближавајући се шанку.